top of page

Статуе

​

Као дете које први пут види своју сенку...

​

Откривам да пчеле не пију директно из базена.

​

Они то раде држећи се за свеже мокре зидове,

баш тамо где се вода тресе.

​

Та граница је танка линија између утаживања жеђи и умирања.

​

​

Ја, који могу да будем извор или крвник, купам се унутра.

Око мене по површини плутају разни инсекти,

фатално поражен у тако виталном подвигу.

​

Ако их изместим напоље, биће храна за мраве.

​

​

Притом оса залепрша око маргине. Земљиште.

​

Сваки пут када се померим вода постаје све више узбуркана.

​

Decido ser estatua y aguardar, observándola.

​

​

Вода се смирује.

​

​

Она хидрира и наставља свој марш. Сурвиве.

Ми смо само... ветар који носи семе.

📷 из Цреативе Цоммонс ЦЦ

📝 од Цезара Рампеа

bottom of page